po­ljo­pri­vred­ni­ku iz pod­dur­mi­tr­skog se­la Pro­va­li­ja Raj­ku Jeg­di­ću, pri­je tri go­di­ne u po­ža­ru je iz­gor­je­la ku­ća i svo po­kuć­stvo sti­ca­no pe­de­set go­di­na. I ka­ko to obič­no bi­va u na­šim uslo­vi­ma, in­sti­tu­ci­je za­ka­žu, a pri­sko­če u po­moć lju­di do­bre vo­lje, kom­ši­je, pri­ja­te­lji, zna­ni i ne­zna­ni. Za­hva­lju­ju­ći nji­ma, Raj­ko i nje­go­va su­pru­ga Gra­na već dru­gu zi­mu do­če­ka­li su u ku­ći za­po­če­toj na te­me­lji­ma one ko­ja im je iz­gor­je­la. Ku­ća još uvi­jek ni­je iz­gra­đe­na. Ura­đe­na je sa­mo jed­na pro­sto­ri­ja gdje ži­ve, a ne­do­sta­ju vra­ta, ste­pe­ni­ce za sprat ko­ji je ne­u­ra­đen, zi­do­vi bez spolj­ne i unu­tra­šnje izo­la­ci­je, ku­pa­ti­lo. Zi­mus im je i vo­da smr­zla.
-Sve što smo pe­de­set go­di­na stva­ra­li iz­gor­je­lo je. Pri­sko­či­li su u po­moć naj­vi­še lju­di iz op­šti­ne Ža­bljak, pri­vat­ni­ci kao i lju­di iz Šav­ni­ka. Mo­bom su nam sa­gra­di­li ku­ću. La­zar Ze­ko­vić, Mi­li­sav Ka­ra­džić, Ra­do­je Dža­ba­san, Mu­njaš Šo­lo­vić, kom­ši­je da­le po sto eura, ro­bu, hra­nu... Ra­du­lo­vić iz Nik­ši­ća po­klo­nio nam je ma­te­ri­jal za stru­ju... Do ne­ba im hva­la. Ali ku­ća ni­je za­vr­še­na, ospo­so­blje­na je sa­mo jed­na so­ba - pri­ča Raj­ko.
Jeg­di­ći ži­ve is­klju­či­vo od po­ljo­pri­vre­de. Po­sje­du­ju tri kra­ve i ne­ko­li­ko ko­ko­ša­ka. Ne­ma­ju ni­ka­kvih pri­ma­nja. Je­di­ni pri­hod im je ako pro­da­ju gaj­bu ja­ja ili ma­lo si­ra, ali i to je ve­o­ma te­ško jer su da­le­ko od cen­tra. Ta­ko su zi­mus „šte­to­va­li” 150 kg si­ra jer ga ni­je­su mo­gli pro­da­ti. Vi­še pu­ta je tra­žio po­ljo­pri­vred­ni kre­dit ka­ko bi mo­gao da ži­vi od svog ra­da, ali ga ni­kad ni­je do­bio.
Me­đu­tim da ne­vo­lja ne do­la­zi sa­ma po­ka­za­lo se pro­lje­tos, ka­da su im elek­tri­ča­ri ne­na­ja­vlje­no do­šli i is­klju­či­li stru­ju zbog du­ga za ko­ji im je da­to obe­ća­nje da će ga ot­pi­sa­ti kao do­pri­nos po­dr­šci Jeg­di­ći­ma u ne­vo­lji.
-Obe­ća­li i sla­ga­li. Ka­da mi je ku­ća sa­gor­je­la iz elek­tro­di­stri­bu­ci­je su mi tvr­do obe­ća­li da će mi ot­pi­sa­ti stru­ju ko­ja je u naj­ve­ćoj mje­ri po­tro­še­na pri­li­kom iz­vo­đe­nja ra­do­va. To ni­je­su ura­di­li i sa­da je taj dug do­pri­nio da me is­klju­če. Naj­vi­še se ta­da stru­je po­tro­ši­lo, jer sad je­di­no ko­ri­sti­mo jed­nu si­ja­li­cu, te­le­vi­zor i za­mr­zi­vač. Ta­da su mi ka­za­li „Raj­ko sve je to naš pro­blem, sve će­mo mi pla­ti­ti, ot­pi­sa­će­mo du­go­ve za stru­ju, ne bri­ni“... Sa­da uz šte­ri­ku, a hra­na u za­mr­zi­va­ču pro­pa­la. Ja ne­mam oda­kle pla­ti­ti dug - pri­ča da­lje i pod­sje­ća da su im je­se­nas obe­ća­li dr­va za ogr­jev, ali da ni­ka­da ni­je­su do­pre­mlje­na.
V.Š.


Apel za po­moć

Ova po­ro­di­ca ne gu­bi na­du da će uz po­moć lju­di do­bre vo­lje iz­gra­di­ti svoj dom i stvo­ri­ti uslo­ve do­stoj­ne ži­vlje­nja.Za po­moć po­ro­di­ci Raj­ka Jeg­di­ća, kod Pr­ve ban­ke Cr­ne Go­re, eks­po­zi­tu­re u Ža­blja­ku, otvo­ren je ži­ro ra­čun broj 535 - 0300200096189 - 41.